Prstenje u doba kralja Džordža III i Vilijama IV

Tokom vladavine kralja Džordža III i V, a zatim i kralja Vilijama IV Ujedinjenim Kraljevstvom, izrađeno je mnogo nakita. Juveliri su naročito bili koncentrisani na prstenje. Nisu samo plemićke dame ukrašavale svoje negovane duge prste veličanstvenim prstenjem, već je ono bilo i sastavni deo života  plemića. Nakon Francuske revolucije, izgubljena je velika većina kraljevskog i plemićkog nakita, prodata je, izneta iz zemlje, ukradena.

Ovaj period obeležio je nakit prepun elegancije, ali izbalansiran, jer je u isto vreme izgledao i vrlo jednostavno. Pozadina prstena bila je obićno prekrivena pločom. Bilo je prilično očigledno da nedostaje mašte i kreativnosti, a grčki i rimski izgled bili su u modi. Napoleon je čak vratio nakit iz krune Francuske kako bi se njen izgled osvežio i kako bi sa novim nakitom izgledala modernije. Napoleonov zvanični juvelir bio je čovek po imenu Šome, a favorizovao je jaku ružičastu boju koja je dominirala delima njegovih ruku.

Prstenje se nosilo na svakom prstu. Rimske i grčke figure, lovorov list, lukovi, orlovi, postavljani su u plemeniti metal, pa je kao takav svaki prsten bio nova, uvek nedovoljno ispričana priča.

Godine 1820., priroda poziva ovaj stil da mu se pridruži. On prihvata, naravno, te s toga boje poput bele, žute, zelene i lila dominiraju prstenjem, kao i drugim komadima nakita. Motivi koji se ponavljaju u promenjenom bliku su ruže, slavuji, pšenica, a prstenje ukrašeno oblikom lista bilo je izuzetno popularno. Obojeni emajl je odbačen, a poraslo je interesovanje za specijalan način emajliranja. Svakodnevica je bilo prstenje danas najsličnije onom sportskom stilu, ali i prstenje sa inicijalima koje se ostavljalo generaciji ispred.