Istorija prstena

Prsten se prvi put pominje u Herodotovoj priči o pečatnom prstenu koji je Polikrat bacio u more da bi umilostivio bogove. Takođe je poznat i takozvani rimski prsten s ključem.

Prsten je oduvek znak autoriteta i privilegija staleža kojem se pripada. Upotreba vereničkog prstena i zlatnog venčanog prstena javlja se u kasnorimskom razdoblju.

Kao znak bračne zajednice, burma se održala do današnjih dana. Oblik antičkog prstena, tokom seoba naroda, preuzeli su i Germani kod kojih je prsten imao vrednost novca.

O prstenu je govore antičke legende o kralju Minosu i Polikratu. U srednjem veku kraljev prsten označava mističnu vezu između vladara i njegovog naroda. Tokom renesanse, prstenu se poklanja posebna pažnja. U zlatarskim radionicama Venecije, Firence, Pariza, prsten dobija raskošne i umetnički suptilne oblike, a materijal od kojeg je napravljen svedoči o bogatstvu svog vlasnika.

Danas nije mnogo drugačije, a prstenje se pravi od srebra u kombinaciji s poludragim i dragim kamenjem, zlata ukrašenog dijamantima, bisera, školjki, emajla i još od mnoštva najrazličitijih materijala.