Istorija muške ogrlice

Ogrlica je skup trakastih linija koje se nose oko vrata. Može se praviti od metala i obično joj se dodaju medaljon ili privezak. Takođe se izrađuju i od platna, a neke kao jedan od elementa koriste i kamen, dok su drevni ljudi za delove svoje ogrlice koristili čak i biljke. Mogu se razlikovati u dimenzijama i oblicima, u zavisnosti od potreba onoga ko je nosi.

Muškarci ogrlice nose hiljadama godina unazad. Koristili su ih kako bi napravili klasnu podelu u društvu. Pronađen je podatak da je hebrejski narod koristio ogrlice putem kojih bi okolini davao opis svog unutarnjeg stanja. Njima je nakit bio deo odeće, njime su je ukrašavali. Tokom perioda egzodusa, otkriveno je da su ljudi nosili najrazličitije tipove ogrlica, uključujući pri tom zlato, bisere i ostali nakit izrađen od vrlo vrednog materijala.

Grci i Rimljani nosili su zlato kombinujući ga sa dragim kamenjem, poput famozne ogrlice na rimskoj statui “Vesta in Rome”. Ogrlica je pripadala Zosimu, koji je opljačkao Serenu, Stilikovu udovicu. Kasnije je, po zapovesti Honorija, bio zadavljen.

Postoji i priča o ogrlici uzetoj od hindu kralja Džepela, koji je bio zarobljen od strane Mahmuda. Bila je sastavljena od krupnih perli, rubina i vredela je dve hiljade dinara, odnosno mnogo više od dve stotine hiljada dolara.

U kasnijoj istorijskoj fazi, ljudi počinju da nose veći broj ogrlica u isto vreme. Time ukuazuju na svoje bogatstvo i socijalni status. Zatim je popularnost ogrlica opala, a u 14. veku ju je povratila.

Danas ih ima raznih, a veoma su popularne i one koje su dodatno ukrašene krstom ili likom nekog od svetaca, čime je akcenat stavljen na verski značaj.