Biseri kao recept za sreću

Magično poreklo

Biser je zrnasta tvorevina koja nastaje kod nekih mekušaca, naročito kod školjki bisernica, višegodišnjim izlučivanjem sedefa na mestu ozlede ako u ljušturu dospe zrno peska ili neko drugo strano telo. Sastavljeni su od tankih, koncentričnih slojeva sedefa i većinom su okrugli. Koriste se za ukras i nakit, a cene variraju u zavisnosti od veličine, boje, oblika i sjaja. Nalaze se u beloj, srebrno-beloj, ružičastoj i crnoj boje. Prirodni i kultivisani biseri jesu proizvod lepote tajni mora. Rastu u živim školjkama, prelivaju se u duginim bojama i imaju duboko usađen sjaj dragog kamenja. Njihova struktura sastoji se od jezgra koje je slučajno, prirodnim putem, ili namerno, ljudskom intervencijom, došlo u školjku i do sedefa koji se stvara oko tog jezgra.

Legende

Kao jedan od najstarijih materijala za izradu nakita, biser je okružen mnogobrojnim legendama. U svim legendama onii su najsrećniji od svih dragulja, oni daruju ljubav i sreću onima koji ih nose.

U drevnoj Grčkoj reč biser je podrazumevala blistavost, a u starom Rimu ljupkost i uživanje. U još ranijim vremenima, legende i slike u Indiji prikazivale su bisere kao magične talismane. U nekim od najstarijih priča, mudraci su tražili prosvećenost uz pomoć bisera – talismana, koji se držao kao amulet na dlanu ruke. Postoje i slike ratnika koji u bitku odlaze sa štitovima optočenim biserima, da ih štite od nesreće i svakog zla. Na jednoj indijskoj slici, prelepa princeza naslikana je kako sastavlja ogrlicu od bisera ubranih sa bambusa, a bambus je biljka koja navodno raste tamo gde hodaju bogovi.

Takođe su bili poznati kao ljubavni nakit u Indiji, ali i u Persiji, gde je Aleksandar Veliki primio poklon u vidu prekrasnih bisera od svoje neveste Roksane. Prema legendi, da bi zavela Marka Antonija, Kleopatra je rastopila dva vredna bisera u vino, a da su biseri bili dragocenost i u Egiptu, pokazalo je otkriće nakita u grobovima mnogih faraona.