Rezbarije od jaspisa

Drago i polugrago kamenje sa ugraviranim natpisima naširoko su upotrebljavani u antici. Najviše obožavane bile su rezbarije od raznih vrsta jaspisa, a koristile su se i kao amajlije. Rezbarije od jaspisa imale su veoma važnu funkciju – služile su kao zaštita od bolesti, nesreća, demona i zla u zagrobom životu.

Egipćani su, na primer, rezbarili skarabeje od crvenog jaspisa, što je bio simbol večnog života. Amajlija u obliku glave zmije se obično radila od crvenoga kamenja kao što su crveni jaspis ili karneol, a štitile su od zmijskog ugriza i simbolizovale moć Izide, velike zmijske boginje.

Jedna od najslavnijih egipatskih rezbarija od jaspisa je nepotpuno lice kraljice Tije od žutog jaspisa.

Lavovi su često gravirani na žutom jaspisu, najverovatnije zbog prikazivanja prirodne boje lavlje grive.

U četvrtom veku, smatralo se da jaspis štiti od suše i da priziva kišu. Interesantno je da neka američka plemena upotrebljavaju jaspis u svojim ritualima za prizivanje kiše i dan danas. Više američkih plemena ima reč za crveni jaspis koja znači „onaj koji daruje kišu„.

Prsten pečatnjak

Otkako je čovek naučio da rezbari, jaspis je bio omiljeni kamen. Na području današnje Francuske zabeleženo je već 20.000 god. p.n.e. da se na raznim svečanostima i ceremonijama jaspis koristio u obliku ukrasnih predmeta.

U Novom zavetu, jaspis je naveden kao jedan od kamena temeljaca Novog Jerusalima.

Često se upotrebljavao za prsten pečatnjak i žigove koji su služili kao oblik identifikacije.

Kameni pečati mogu se uporediti sa današnjim kreditnim karticama, jer se njime označavalo da je vlasnik pečata prihvatio odgovornost u specifičnoj transakciji ili se potvrđivalo vlasništvo određenog predmeta.

Koristili su se na potvrdama pravnog karaktera, kao što su ugovori. Kada je ugovor gotov i kada se svi svedoci potpišu, papirus se preklopi, zarola i veže vrpcom preko koje se stavlja komadić gline, na koju svaki potpisani utisne svoj znak prstenom pečatnjakom.

Zeleni jaspis

Zeleni jaspis kod Kineza se često stavaljao umesto žada u usta umrlog.

Jedno od imena za jaspis u srednjem veku bilo je i „kamen ratnika„. Po staroj germanskoj legendi, Sigurd, legendarni heroj nordijske mitologije i sin kralja Sigmunda – imao je mač čiji je donji deo bio izrađen od jaspisa.

U Engleskoj, zeleni jaspis je poznat kao „kamen slezine“ i veruje se da pomaže želucu i slezeni. Takođe su ga nosili preko bubrega da bi sprečili zadržavanje mokraće.